97.000 nevidljivih

Nedelja 24-ti februar t.g. u Bijelom Polju. Šetam ulicom Slobode i čekam prijateljicu da popijemo kahvu. Prilazi mi dezinformator režima i veli mi:

“Nisi bio na protestima?“

Jesam.

“Nisam te vidio.“

Onda nisam.

“Maloprije si rekao da jesi.“

Onda jesam.

“Kako?“

Lahko.

Jesam i nisam. Ti si malo bezobrazan. Postavljaš glupa pitanja. Upravo na današnji dan prije dvadeset i pet godina sam uhapšen u spektakularnoj policijskoj akciji kodnog naziva “Lim“. Od tada sam na protestima, ali me vi niste željeli vidjeti. Nije problem što niste vidjeli mene, već kako niste vidjeli desetine hiljada drugih potlačenih građana koji decenijama “nevidljivo“ šetaju svuda oko vas. Opijeni konformizmom i totalitarizmom, izgubili ste osjećaj za realnost. Promišljajući racionalno, za vas ne prestavljaju opasnost vidljivi protestanti. Oni su slobodni građani i javno iznose svoje zahtjeve. Za vas su mnogo opasniji oni nevidljivi, koji jedva čekaju suđeni čas da krenu. Sve ima određeni rok trajanja. Vaša beskrupuloznost i njihovo siromaštvo i glad će ih natjerati da se pokrenu.

Prenesi, mnogo je više onih nevidljivih nego vidljivih. Ja sam vlastitu slobodu skupo platio i zato sam legalista, prezirem nasilje. Ne bih volio da vam nevidljivi sude. Još nije kasno za demokratsku tranziciju vlasti. Prilika je kao oblak. Dođe i prođe. Budi mudar, odupri se i ti. Imaš vremena. Priključi se, postani jedan od 97000 (ne)vidljivih šetača.

Ibrahim Čikić, pcnen.com